Pravni sistem koji obezbeđuje privredni razvoj mora biti transparentan, mora garantovati pravnu sigurnost i mora biti efikasan, odnosno zasnovan na načelima dobre regulatorne prakse.
Prekomerno regulisanje, koje je karakteristika država u razvoju, može da vodi stvaranju nepovoljnog regulatornog okruženja u kome postoji nedovoljan nivo investicija i inovacija, u kome nije moguće rešiti problem korupcije u javnom i privatnom sektoru i u kome nije je evidentan nedostatak motivacije “neformalnog” sektora da pređe u «formalne» tokove.
Za investitora, domaćeg ili stranog, su pravna sigurnost i predvidljivost od suštinskog značaja. On želi da bude upoznat sa pravilima igre i želi da ta pravila budu jasna i jednostavna. Ukoliko dolazi do promena pravila igre, investitor želi to da zna unapred, kako bi se za promene adekvatno pripremio uz najmanje troškove.
Upravo iz navedenih razloga, u razvijenim državama, unapređenje kvaliteta regulative je postalo prioritetan cilj. U težnji ka unapređenju kvaliteta regulative, fokus države se pomerio sa identifikacije specifičnih problema i predlaganja specifičnih reformi za rešavanje tih problema ka široj viziji reforme koja uključuje usvajanje strategije regulatorne reforme sa nizom instrumenata. Eksplicitna podrška vlasti regulatornoj reformi je od esencijalne važnosti za uspeh.
U uporednoj praksi, prioritet više nije fokusiranje na smanjenje regulative ili tzv. „deregulaciju“ već na koncept regulatorne reforme u smislu primene jednog šireg spektra regulatornih instrumenata, kao npr. uvođenje analize efekata propisa (RIA) kao sistema kvaliteta u donošenju novih propisa i razmatranju važećih propisa, kodifikacije, uvođenja zakona sa tačno određenim rokom primene (tzv. „sunset regulations“), jednokratno eliminisanje suvišnih i nepotrebnih propisa, stvaranje jedinstvene elektronske baze propisa na nivou Vlade koja ima pozitivnu pravnu sigurnost, a sve to u cilju stvaranja povoljnog privrednog ambijenta i smanjenja pravne nesigurnosti. Na nivou Evropske unije, 2010. godine je Predsednik Evropske komisije, gospodin Baroso izdao saopštenje u kome je najavio prelazak sa agende „bolje regulative“ (better regulation) na agendu „pametne regulative“ (smart regulation). Agenda „pametne regulative“ obuhvata aktivnosti u 3 oblasti u cilju stvaranja najkvalitetnijih mogućih propisa: prvo, aktivnosti će obuhvatiti ceo ciklus politike izrade propisa daljim unapređenjem sistema analize efekata propisa kao i aktivnostima na daljem pojednostavljenju postojećih propisa, drugo, s obzirom da je odgovornost za „pametnu regulativu“ podeljena između svih činioca uključenih u stvaranje politike (Evropski parlament, Savet, države članice i druge zainteresovane strane), Komisija će nastaviti da radi sa svim tim činiocima radi obezbeđenja da se ova politika „pametne regulative“ zaista i primenjuje, i treće, glas građana i zainteresovanih strana će dalje dobiti na značaju time što će se period obaveznih konsultacija produžiti sa 8 na 12 nedelja od 2012 na dalje.
Ključni koraci u sprovođenju regulatorne reforme u Republici Srbiji
Tokom poslednjih osam godina Republika Srbija je učinila značajne korake u pogledu unapređenja pravnog sistema. Ključni koraci u sprovođenju regulatorne reforme u Srbiji su:
2002
Formiranje Međuresorske radne grupe za deregulaciju
2003
Transformacija Međuresorske radne gruše za deregulaciju u Savet za regulatornu reformu
2004
Pilot analiza efekata propisa u reformi registracije privrednih subjekata
2004
Uvođenje obaveze sprovođenja analize efekata propisa za zakone i podzakonske akte
2006
Ukidanje obaveze sprovođenja analize efekata propisa za podzakonske akte
2008
Usvajanje Strategije regulatorne reforme 2008-2011
2009-2011
Sprovođenje Sveobuhvatne reforme propisa (SRP)
2010
Formiranje Kancelarije za regulatornu reformu i analizu efekata propisa
Intenzivna zakonodavna aktivnost se očekuje i u narednim godinama, kako zbog potrebe završetka započetih reformi, tako i zbog potrebe harmonizacije domaćeg zakonodavstva sa međunarodnim standardima, a pre svega sa propisima Evropske unije (acquis communautaire).
Usled velikog pritiska da se pravni sistem Republike Srbije u kratkom roku osavremeni, usled odsustva neophodne regulative ili prenormiranosti (preterane regulative) u nekim oblastima, usled nesagledavanja alternativa klasičnim oblicima regulative, kao i usled nedostatka odgovarajućih administrativnih kapaciteta, postoji značajan rizik da se donošenjem zakona i podzakonskih akata ne ostvare željeni ciljevi.
Sve dosadašnje aktivnosti regulatorne reforme su bile usmerene na uvođenje sistemskih mera koje bi sprečile da novi propisi:
stvaraju pravnu nesigurnost (daju državnim organima prevelika diskreciona prava);ne mogu biti primenjeni (nedostaju institucije koje će ih sprovesti ili ne postoje dovoljna sredstva za njihovu primenu);nisu sprovodivi (nekonzistentni su sa drugim propisima, preterano su kompleksni i nejasni su);stvaraju nepotrebne troškove privatnom sektoru i time smanjuju konkurentnost privrede;obezbeđuju povoljnije uslove pojedinim interesnim grupama kada se donose na netransparentan način.
Institucionalni okvir za sprovođenje regulatorne reforme u Srbiji u periodu 2002-2010
2002
Formiranje Međuresorske radne grupe za deregulaciju
2003
Transformacija Međuresorske radne gruše za deregulaciju u Savet za regulatornu reformu
2010
Formiranje Kancelarije za regulatornu reformu i analizu efekata propisa
Vlada Republike Srbije je prve korake u stvaranju institucionalnog okvira za regulatornu reformu učinila 2002. godine formiranjem privremenog tela: Međuresorse radne grupe za deregulaciju. Zadatak ove radne grupe je bio «da pripremi preporuke za deregulaciju u oblasti osnivanja i razvoja malih i srednjih preduzeća i privatnog preduzetništva…
Vlada je 2003. godine transformisala ovu radnu grupu u Savet za regulatornu reformu čija je uloga bila: «da prati rad i razvoj privatnog preduzetništva i preduzeća, razmatra problematiku, daje inicijative i predloge za izmene postojećih i donošenje novih zakona, drugih propisa i opštih akata, daje prethodna mišljenja na nacrte zakona, drugih propisa i opštih akata koje razmatraju odbori Vlade Republike Srbije, u delu koji se odnosi na pitanja od značaja za rad i razvoj privatnog preduzedništva i preduzeća.
U tom periodu Savet je imao značajnu ulogu u predlaganju reformi privrednog zakonodavstva, te je inicirao i reformu registracije privrednih subjekata, kao jednu od najuspešnijih reformi sprovedenih u Republici Srbiji.
Savet je svoju pravu ulogu, položaj i značaj dobio tek izmenama poslovnika Vlade Republike Srbije iz oktobra 2004. godine, kojima je uvedena obaveza vršenja analize efekata propisa (RIA).Istovremeno, odlukom Vlade je proširena uloga Saveta tako što je predviđeno da Savet, nadležnom odboru Vlade, daje mišljenje o tome da li obrazloženja zakona datih na mišljenje treba da sadrže analizu efekata i da li dostavljene analize efekata sadrže potrebna objašnjenja.
Odlukom ministarstva privrede iz novembra 2004. godine, obrazovan je Sekretarijat saveta kao stručno telo koje obavlja administrativno tehničke poslove za potrebe Saveta, uključujući i pripremu materijala za sednice Saveta, kao i druge poslove vezane za pripremanje sednica saveta, koga čine 6 lica i to: Sekretar, rukovodeći pravni i ekonomski savetnik, mlađi pravni pravni i ekonomski savetnik i poslovni sekretar.
Savet je svojim radom postepeno dobijao na značaju i političkoj podršci pa je inicijano (2003) Savetom rukovodio zamenik ministra privrede, zatim ministar privrede (2005) pa potpredsednik Vlade za privredni razvoj (2007-2010).
Kada je reč o unapređenju postojećeg institucionalnog okvira, jedan od osnovnih ciljeva Strategije je bio da se stvore preduslovi za kontinuiranu implementaciju ciljeva Strategije regulatorne reforme, putem transformacije Saveta za regulatornu reformu kao privremenog tela u stalnu jedinicu za AEP, koja će se kontinuirano baviti kontrolom kvaliteta i smanjenjem administrativnog opterećenja.
Trajan institucionalni okvir za regulatornu reformu je uspostavljen usvajanjem Uredbe o formiranju kancelarije za regulatornu reformu i analizu efekata propisa (Sl. Glasnik RS br. 89/2010) čime su stvoreni uslovi da se na sistemski i održiv način nastavi rad na aktivnostima regulatorne reforme.
Uredbom je propisano da kancelarija obavlja stručne poslove za potrebe Vlade koji se odnose na sprovođenje regulatorne reforme i analizu efekata propisa, a u obavljanju tih poslova:
daje prethodno mišljenje na zahtev predlagača propisa o potrebi sprovođenja analize efekata, o analizi efekata propisa namenjenoj javnoj raspravi i o potpunosti sadržaja priložene analiza efekata;pomaže predlagačima propisa pri uspostavljanju mehanizma za praćenje i analizu efekata propisa tokom njihove primene;prikuplja i obrađuje inicijative privrednih subjekata, drugih pravnih lica i građana za izmenu neefikasnih propisa na republičkom nivou;podnosi inicijative nadležnim predlagačima propisa za izmenu neefikasnih propisa;organizuje obuke državnih službenika koji rade na poslovima koji su povezani sa analizom efekata propisa;prati i analizira institucionalne kapacitete za sprovođenje regulatorne reforme;uspostavljanja i održavanja internet stranu radi pune dostupnosti informacija o radu Kancelarije i omogućavanja aktivno učešće privrednih subjekata i građana u regulatornoj reformi;promoviše sprovođenje regulatorne reforme na republičkom i lokalnom nivou.