Правни систем који обезбеђује привредни развој мора бити транспарентан, мора гарантовати правну сигурност и мора бити ефикасан, односно заснован на начелима добре регулаторне праксе.
Прекомерно регулисање, које је карактеристика држава у развоју, може да води стварању неповољног регулаторног окружења у коме постоји недовољан ниво инвестиција и иновација, у коме није могуће решити проблем корупције у јавном и приватном сектору и у коме није је евидентан недостатак мотивације “неформалног” сектора да пређе у «формалне» токове.
За инвеститора, домаћег или страног, су правна сигурност и предвидљивост од суштинског значаја. Он жели да буде упознат са правилима игре и жели да та правила буду јасна и једноставна. Уколико долази до промена правила игре, инвеститор жели то да зна унапред, како би се за промене адекватно припремио уз најмање трошкове.
Управо из наведених разлога, у развијеним државама, унапређење квалитета регулативе је постало приоритетан циљ. У тежњи ка унапређењу квалитета регулативе, фокус државе се померио са идентификације специфичних проблема и предлагања специфичних реформи за решавање тих проблема ка широј визији реформе која укључује усвајање стратегије регулаторне реформе са низом инструмената. Експлицитна подршка власти регулаторној реформи је од есенцијалне важности за успех.
У упоредној пракси, приоритет више није фокусирање на смањење регулативе или тзв. „дерегулацију“ већ на концепт регулаторне реформе у смислу примене једног ширег спектра регулаторних инструмената, као нпр. увођење анализе ефеката прописа (РИА) као система квалитета у доношењу нових прописа и разматрању важећих прописа, кодификације, увођења закона са тачно одређеним роком примене (тзв. „sunset regulations“), једнократно елиминисање сувишних и непотребних прописа, стварање јединствене електронске базе прописа на нивоу Владе која има позитивну правну сигурност, а све то у циљу стварања повољног привредног амбијента и смањења правне несигурности. На нивоу Европске уније, 2010. године је Председник Европске комисије, господин Баросо издао саопштење у коме је најавио прелазак са агенде „боље регулативе“ (better regulation) на агенду „паметне регулативе“ (smart regulation). Агенда „паметне регулативе“ обухвата активности у 3 области у циљу стварања најквалитетнијих могућих прописа: прво, активности ће обухватити цео циклус политике израде прописа даљим унапређењем система анализе ефеката прописа као и активностима на даљем поједностављењу постојећих прописа, друго, с обзиром да је одговорност за „паметну регулативу“ подељена између свих чиниоца укључених у стварање политике (Европски парламент, Савет, државе чланице и друге заинтересоване стране), Комисија ће наставити да ради са свим тим чиниоцима ради обезбеђења да се ова политика „паметне регулативе“ заиста и примењује, и треће, глас грађана и заинтересованих страна ће даље добити на значају тиме што ће се период обавезних консултација продужити са 8 на 12 недеља од 2012 на даље.
Кључни кораци у спровођењу регулаторне реформе у Републици Србији
Током последњих осам година Република Србија је учинила значајне кораке у погледу унапређења правног система:
2002
Формирање Међуресорске радне групе за дерегулацију
2003
Трансформација Међуресорске радне груше за дерегулацију у Савет за регулаторну реформу
2004
Пилот анализа ефеката прописа у реформи регистрације привредних субјеката
2004
Увођење обавезе спровођења анализе ефеката прописа за законе и подзаконске акте
2006
Укидање обавезе спровођења анализе ефеката прописа за подзаконске акте
2008
Усвајање Стратегије регулаторне реформе 2008-2011
2009-2011
Спровођење Свеобухватне реформе прописа (СРП)
2010
Формирање Канцеларије за регулаторну реформу и анализу ефеката прописа
Интензивна законодавна активност се очекује и у наредним годинама, како због потребе завршетка започетих реформи, тако и због потребе хармонизације домаћег законодавства са међународним стандардима, а пре свега са прописима Европске уније (аcquis communautaire).
Услед великог притиска да се правни систем Републике Србије у кратком року осавремени, услед одсуства неопходне регулативе или пренормираности (претеране регулативе) у неким областима, услед несагледавања алтернатива класичним облицима регулативе, као и услед недостатка одговарајућих административних капацитета, постоји значајан ризик да се доношењем закона и подзаконских аката не остваре жељени циљеви.
Све досадашње активности регулаторне реформе су биле усмерене на увођење системских мера које би спречиле да нови прописи:
стварају правну несигурност (дају државним органима превелика дискрециона права);не могу бити примењени (недостају институције које ће их спровести или не постоје довољна средства за њихову примену);нису спроводиви (неконзистентни су са другим прописима, претерано су комплексни и нејасни су);стварају непотребне трошкове приватном сектору и тиме смањују конкурентност привреде;обезбеђују повољније услове појединим интересним групама када се доносе на нетранспарентан начин.
Институционални оквир за спровођење регулаторне реформе у Србији 2002-2010
2002
Формирање Међуресорске радне групе за дерегулацију
2003
Трансформација Међуресорске радне груше за дерегулацију у Савет за регулаторну реформу
2010
Формирање Канцеларије за регулаторну реформу и анализу ефеката прописа
Влада Републике Србије је прве кораке у стварању институционалног оквира за регулаторну реформу учинила 2002. године формирањем привременог тела: Међуресорсе радне групе за дерегулацију. Задатак ове радне групе је био «да припреми препоруке за дерегулацију у области оснивања и развоја малих и средњих предузећа и приватног предузетништва…
Влада је 2003. године трансформисала ову радну групу у Савет за регулаторну реформу чија је улога била: «да прати рад и развој приватног предузетништва и предузећа, разматра проблематику, даје иницијативе и предлоге за измене постојећих и доношење нових закона, других прописа и општих аката, даје претходна мишљења на нацрте закона, других прописа и општих аката које разматрају одбори Владе Републике Србије, у делу који се односи на питања од значаја за рад и развој приватног предузедништва и предузећа.
У том периоду Савет је имао значајну улогу у предлагању реформи привредног законодавства, те је иницирао и реформу регистрације привредних субјеката, као једну од најуспешнијих реформи спроведених у Републици Србији.
Савет је своју праву улогу, положај и значај добио тек изменама пословника Владе Републике Србије из октобра 2004. године, којима је уведена обавеза вршења анализе ефеката прописа (РИА).Истовремено, одлуком Владе је проширена улога Савета тако што је предвиђено да Савет, надлежном одбору Владе, даје мишљење о томе да ли образложења закона датих на мишљење треба да садрже анализу ефеката и да ли достављене анализе ефеката садрже потребна објашњења.
Одлуком министарства привреде из новембра 2004. године, образован је Секретаријат савета као стручно тело које обавља административно техничке послове за потребе Савета, укључујући и припрему материјала за седнице Савета, као и друге послове везане за припремање седница савета, кога чине 6 лица и то: Секретар, руководећи правни и економски саветник, млађи правни правни и економски саветник и пословни секретар.
Савет је својим радом постепено добијао на значају и политичкој подршци па је иницијано (2003) Саветом руководио заменик министра привреде, затим министар привреде (2005) па потпредседник Владе за привредни развој (2007-2010).
Када је реч о унапређењу постојећег институционалног оквира, један од основних циљева Стратегије је био да се створе предуслови за континуирану имплементацију циљева Стратегије регулаторне реформе, путем трансформације Савета за регулаторну реформу као привременог тела у сталну јединицу за АЕП, која ће се континуирано бавити контролом квалитета и смањењем административног оптерећења.
Трајан институционални оквир за регулаторну реформу је успостављен усвајањем Уредбе о формирању канцеларије за регулаторну реформу и анализу ефеката прописа (Сл. Гласник РС бр. 89/2010) чиме су створени услови да се на системски и одржив начин настави рад на активностима регулаторне реформе.
Уредбом је прописано да канцеларија обавља стручне послове за потребе Владе који се односе на спровођење регулаторне реформе и анализу ефеката прописа, а у обављању тих послова:
даје претходно мишљење на захтев предлагача прописа о потреби спровођења анализе ефеката, о анализи ефеката прописа намењеној јавној расправи и о потпуности садржаја приложене анализа ефеката;помаже предлагачима прописа при успостављању механизма за праћење и анализу ефеката прописа током њихове примене;прикупља и обрађује иницијативе привредних субјеката, других правних лица и грађана за измену неефикасних прописа на републичком нивоу;подноси иницијативе надлежним предлагачима прописа за измену неефикасних прописа;организује обуке државних службеника који раде на пословима који су повезани са анализом ефеката прописа;прати и анализира институционалне капацитете за спровођење регулаторне реформе;успостављања и одржавања интернет страну ради пуне доступности информација о раду Канцеларије и омогућавања активно учешће привредних субјеката и грађана у регулаторној реформи;промовише спровођење регулаторне реформе на републичком и локалном нивоу.