U koordinaciji sa svim relevantnim institucijama i kroz široki konsultativni proces (državni organi, poslovni sektor, NVO i lokalne vlasti), koji je trajao tokom tri godine, Vlada je pripremila paket regulative koji uređuje planski sistem u Republici Srbiji (Predlog zakona o planskom sistemu Republike Srbije i dve uredbe Predlog uredbe o metodologiji za upravljanje javnim politikama i Predlog uredbe o metodologiji za izradu srednjeročnih planova organa državne uprave, koje će uslediti nakon usvajanja zakona.)
Cilj ovog Zakona i podzakonskih akata je uspostavljanje efikasnog, transparentnog, koordinisanog i realističnog sistema planiranja, koje pokriva sve ključne aspekte socijalne i ekonomske razvojne politike i regionalnog i prostornog razvoja, uz optimalno korišćenje budžetskih sredstava, obezbeđenje održivog rasta i razvoja Republike Srbije i sprovođenje procesa pristupanja Evropskoj uniji. Ovaj Zakon uvodi sistem odgovornosti za rezultate i stvara okvir za merenje efikasnosti rada u javnoj upravi.
Ključni elementi Zakona:
- Povezivanje planiranja politika sa planiranjem budžeta: realističnije planiranje, prioritizacija – racionalnija upotreba resursa
- Osiguranje standarda kvaliteta kod planiranja i usaglašenosti i realističnosti sadržaja planova putem: (a) obavezne analize kod odluka sa značajnim efektima, (b) adekvatne konsultacije
- Obezbeđenje alata za upravljanje ostvarenjem ciljeva Vlade kroz upravljanje operativnim aktivnostima organa
- Akcenat na praćenju i izveštavanju kako bi se osiguralo sprovođenje javnih politika i ostvarenje postavljenih ciljeva
- Jasnija uloga i odgovornost institucija u centru Vlade u podršci Kabinetu Premijera u pogledu upravljanja i osiguranja kvaliteta i uslađenosti razvojnih odluka i sa njima povezanih propisa
U toku je je i izrada jedinsvtvenog tj. integralnog informacionog sistema za podršku planiranju i odlučivanju (sredstva obezbeđena iz sektorske budžetske podrške EU).
Do sada je sproveden određen broj obuka državnih službenika i svih zainteresovanih za kreiranje i sprovođenje javnih politika i analizu efekata propisa, a u narednom periodu predstoji veliki broj obuka na sve teme povezane sa primenom ovog Zakona (obezbeđena sredstva iz IPA projekta).
Istorijat:
- Državna uprava kao jedan veliki sistem sa širokim spektrom odgovornosti koji imaju za cilj da unaprede kvalitet života građana, obezbede ključna javna dobra i reguliše tržišne nesavršenosti na način da obezbedi dobro poslovno okruženje i vladavinu prava, zasnivala je svoj način rada na procedurama koje su nasleđene iz savezne države koja se odavno raspala i to republičke administracije koja nije imala ulogu kreatora javnih politika kao što je imala savezna država i lokalne vlasti.
- Sistem centralnog planiranja kroz petogodišnje planove je još od 80ih godina napušten, a od kraja 60ih nije imao pun smisao.
- U međuvremenu desila se intenzivna globalizacija, ne samo trgovine, već i finansija, informacija, intenzivirala se komunikacija, razbile su se neke stare paradigme funkcionisanja države, što je nužno dovelo do potrebe za promenom načina rada administracija širom sveta – sa krutog birokratskog, fokusiranog na samoodržanje i čvrstinu procesa ka mnogo fleksibilnijem, participativnijem i sličnijem načinu rada onom kakav postoji u veliki korporacijama sa fokusom na zadovoljstvo građana kao glavnih „klijenata“.
- Prethodnom je doprinelo i sve kompetitivnije okruženje gde se države takmiče za investitore, za privlačenje kvalitetnije radne snage, za razvoj naprednije tehnologije – postaje neophodna veća orijentacija ka rezultatima, veća ne samo odgovornost nego i obračunljivost rezultata, efikasnije upravljanje promenama i efikasniji propisi koji minimiziraju trošak za obavljanje privredne aktivnosti. Jer ako nije tako – investitori odlaze i gube se radna mesta.
Prvi put u novijoj srpskoj istoriji, 2014. godine je započet odlučan i sveobuhvatan proces reforme javne uprave i to svih potrebnih elemenata – od organizacije, upravljanja ljudskim resursima, preko rada inspekcija, upravljanja javnim finansijama, digitalizacije procesa i usluga putem e-uprave, pomeranje fokusa na usluge građanima i privredi, modernizacija rada inspekcija, upravnog postupka. Tu je prirodno bilo mesto i reformi upravljanja javnim politikama i regulatornoj reformi kao sastojku reforme javne uprave koji treba da omogući metodološki okvir za suštinu rada administracije – kako na centralnom tako i na lokalnom nivou – a to je upravljanje (promenama) i time uspostavi tzv. governans tj. upravljivost sistema u interesu zainteresovanih strana. Ovom procesu veliki zamajac daje proces Evropskih integracija i dodatan uslov za proširenje iz 2014. koji se tiče reforme javne uprave i ekonomskog upravljanja.
U tom kontekstu 2014. godine stvoren je Sekretarijat za javne politike i time je funkcionalno upotpunjen centar Vlade sa institucijom koja treba da pomogne koordinaciju i upravljanje i bude branik metodologije i konzistentnosti za buduće javne politike.
Naravno, da je svo ovo vreme planiranja bilo, iako nije bilo uređeno, ali potreba je tu. Rezultat nepostojanja ovakvog okvira odražava se u mnoštvu strategija, koje nisu uvek sprovođene niti su konzistentne i fale im u startu neophodni elementi za realizaciju.
Ovi propisi treba da otklone sve uočene probleme postojećeg načina rada i dopune dobre elemente koje već imamo u državnoj upravi, povezavši ih u jedan sistem. Glavni postulati koje propisuje su – dobro razumevanje problema, analitičnost (ali srazmerna problemu i resursima), jasni i konkretni ciljevi, merljivost rezultata, uslađenost sa budžetom, participativnost i povezanost između planova i propisa koje će planovi tangirati.
Zakon o planskom sistemu objavljen je u Službenom glasniku 30/18, a počeće sa primenom nakon 6 meseci. U međuvremenu će biti pripremljene i usvojene Uredbe, koje omogućavaju njegovu primenu.