Na skupu su predstavljene nove smernice Evropske komisije za izradu dokumenta ERP, detaljan plan i dinamika pripreme ERP-a i njegovo usvajanje, raspoloživa stručna pomoć EK i OECD-a, kao i preporuke i stečena iskustva iz prethodne godine. Učesnici skupa definisali su niz konstruktivnih predloga o tome šta sve treba da se uključi u ERP, od podsticanja boljeg rada naučno-istraživačkih organizacija, osmišljavanja programa za zadržavanje kvalitetnijh kadrova u zemlji, obezbeđivanje podrške poslovne zajednice, podrške malim i srednjim preduzećima i inovacionim delatnostima do energetske efikasnosti i korišćenja IPARD programa kao instrumenta za razvoj domaće poljoprivrede.
Ministar finansija Dušan Vujović otvarajući skup , istakao je cilj ovog Programa, odnosno poboljšanje sopstvenog načina planiranja i realizacije krupnih projekata i unapređen način sagledavanja potrebnih resursa i planiranih i očekivanih rezultata. Ministar je podsetio da ovo nije početak od nule, nego nastavak prošlogodišnjih aktivnosti, gde treba uzeti u obzir komenatre, preispitati pojedine mere, nedostajuće resurse i prilagoditi metodologije. Planirane su dve runde javnih konsultacija: posle prvog nacrta u septembru/oktobru i javna rasparava za gotov dokument u decembru.
Republički sekretarijat za javne politike posle podrške u definisanju strukturnih reformi, nastavlja sa praktičnim smernicama izradu ERP 2017. Jasna Atanasijević – v.d direktorka Sekretarijata predstavila je okvirni kalendar aktivnosti, sprovođenja i koordinacije, koji je pre sastanka prosleđen svim članovima ERP radne grupe. Prvi krug konsultacija će se fokusirati na pitanje da li su izabrane dobre reforme a u drugom krugu da lu su svi faktori u odabranim reformama uzeti i obzir. RSJP će olakšati proces i dostaviti tabele i obrasce koji će omogućiti jednoobrazno prikupljanje podataka i uz pomoć OECD podići kapacitete svih aktera u pripremi ERP-a.
OECD je predstavio evropsku metodologiju za merenje efekata strukturnih reformi na konkurentnost , dok je Tim za socijalnu uključivanje i smanjenje siromaštva predstavio metodologiju za merenje efekata na društvo.
Metodologija pripreme ovogodišnjeg ERP je unapređena u odnosu na prošlu godinu i zahteva bolju povezanost makro-fiskalnog okvira i sektorskih mera kojima se sprovode prioritetne strukturne reforme u Republici Srbiji. Osim toga, ERP će u celosti uvažavati ključne elemente Fiskalne strategije za period 2017-2019. godine, kako u pogledu projektovane dinamike privrednog rasta, tako i u domenu raspoloživih finansijskih i drugih resursa.
Podsetimo, ERP je dokument koji Republika Srbija, kao država kandidat za prijem u članstvo EU, izrađuje na godišnjem nivou u cilju uspostavljanja platforme za efikasnije fiskalno planiranje i koordinaciju ekonomskih politika. ERP sadrži srednjoročni okvir makroekonomske i fiskalne politike, kao i konkretne prioritetne strukturne reforme. Ovim reformama se neposredno podržava makro-fiskalni okvir, otklanjaju prepreke privrednom rastu i povećava konkurentnost nacionalne ekonomije. Za svaku prioritetnu strukturnu reformu definiše se precizan vremenski okvir sprovođenja i efekti koje će imati na budžet.