Podaci govore o velikom potencijalu za razvoj ove grane privrede – od 2012. godine, površina na kojoj se uzgaja organska hrana u Republici Srbiji je udvostručena, na 13.400 hektara, broj proizvođača je povećan više od šest puta i to sa 1.061 na 6.153, a izvoz je porastao sa 3,77 miliona na 23,1 milion evra. Ipak, samo 0,4% obradivih površina se koristi za organsku proizvodnju što je mnogostruko manje nego u susednim zemljama EU (Austrija 21,3%, Hrvatska 6,1%, Bugarska 3,2%), a razlog za to su prepreke u propisima i nedovoljna podrška.
Organska hrana se uzgaja bez veštačkih đubriva, sintetičkih pesticida, GMO i hormona uz strogo ograničenu i kontrolisanu upotrebu antibiotika, sa ciljem očuvanja zdravlja i životne sredine. Zbog ovih preduslova, vreme potrebno za konverziju zemljišta pre početka organske proizvodnje traje dve do tri godine što stvara dodatni problem jer onemogućava proizvođačima, da zbog kratkih rokova, zakupe zemlju u državnoj svojini.
„Mesec organske hrane” deo je četvorogodišnjeg Projekta javno-privatnog dijaloga za razvoj, koji finansira Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID), a sprovodi NALED u saradnji sa Republičkim sekretarijatom za javne politike.Tokom javne kampanje, svi zainteresovani mogu da dostave predloge i uključe se u dijalog putem sajta www.jpd.rs, kao i na okruglim stolovima koji će se odžati u Selenči 5. decembra, Užicu 12. decembra i Valjevu 17. decembra.