Sedmi ciklus izrade Programa ekonomskih reformi završen je u predviđenom roku i dokument ERP 2021-2023. dostavljen je Evropskoj komisiji 29. januara 2021. godine.
Program sadrži srednjoročni okvir makroekonomske i fiskalne politike kao i detaljan prikaz strukturnih reformi koje treba da doprinesu povećanju konkurentnosti nacionalne ekonomije, stvaranju privrednog rasta i razvoja, kreiranju novih radnih mesta i uslova za bolji život građana i građanki Republike Srbije. Strukturne reforme, u okviru poglavlja V. ERP 2021-2023, u skladu sa smernicama Evropske komisije, organizovane su u osam ključnih oblasti: reforma tržišta energije i transporta; poljoprivreda, industrija i usluge; poslovni ambijent i borba protiv sive ekonomije; istraživanje, razvoj i inovacije i digitalna transformacija; reforme u oblasti ekonomskih integracija; obrazovanje i veštine; zapošljavanje i tržište rada i socijalna zaštita i uključivanje, uključujući zdravstvenu zaštitu, a prikazane su u 24 prioritetne strukturne reforme.
Program ekonomskih reformi predstavlja rezultat intenzivne međuresorne saradnje. Deo dokumenta koji se odnosi na makroekonomski i fiskalni okvir, pripremilo je Ministarstvo finansija u saradnji sa Narodom bankom Srbije, uz oslanjanje u velikoj meri na dokument Fiskalna strategija za 2021. godinu sa projekcijama za 2022. i 2023. godinu. Izradu dela dokumenta posvećenog strukturnim reformama koordinirali su Ministarstvo finansija i Republički sekretarijat za javne politike, zajedno sa resornim ministarstvima i institucijama članicama Radne grupe za izradu i praćenje sprovođenja Programa ekonomskih reformi koji su, u skladu sa smernicama Evropske komisije, aktivno učestvovali u izradi dokumenta. Radna grupa ERP koordinatora formirana je od predstavnika sledećih institucija: Kabineta predsednika Vlade, Ministarstva finansija, Republičkog sekretarijata za javne politike, Narodne banke Srbije, Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija, Ministarstva spoljnih poslova, Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Ministarstva privrede, Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Ministarstva zaštite životne sredine, Ministarstva rudarstva i energetike, Ministarstva pravde, Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, Ministarstva odbrane, Ministarstva za evropske integracije, Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Ministarstva zdravlja, Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Ministarstva omladine i sporta, Ministarstva kulture i informisanja, Kabineta ministra bez portfelja zaduženog za razvoj nedovoljno razvijenih opština, Kabineta ministra bez portfelja zaduženog za inovacije i tehnološki razvoj, Kancelarije za informacione tehnologije i elektronsku upravu, Komisije za kontrolu državne pomoći, Nacionalne službe za zapošljavanje, Republičkog zavoda za statistiku, Republičkog geodetskog zavoda, Kancelarije za javne nabavke i Tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva.
U proces izrade dokumenta bili su uključeni i predstavnici civilnog društva, stručne javnosti i poslovne zajednice, koji su imali mogućnost da utiču na izradu dokumenta i daju predloge za njegovo unapređenje.
Program ekonomskih reformi 2021-2023. biće razmotren sa predstavnicima EU, tačnije sa ministrima finansija i privrede, predstavnicima centralnih banaka država članica EU i nadležnim evropskim institucijama tokom aprila i maja 2021. godine, u okviru ekonomskog dijaloga, a na sastanku Saveta EU za ekonomska i finansijska pitanja (ECOFIN Council) u maju 2021. godine biće usvojene i nove zajedničke preporuke učesnicima u procesu (Zapadni Balkan i Turska).