Regulatorna reforma i analiza efekata propisa
Regulatorna reforma predstavlja proces unapređenja kvaliteta postojećih pravnih i institucionalnih mehanizama na nivou društva kao celine ili na nivou određenog sektora, privredne grane ili delatnosti. Ona je usmerena ka ostvarivanju većeg učinka državne intervencije, pozitivnom odnosu koristi i troškova za subjekte regulacije, optimizaciji broja propisa, unapređenju kvaliteta teksta propisa i uvećanju transparentnosti njihovog donošenja, kao i efikasnom sprovođenju administrativnih postupaka i zahteva.
Krajnji cilj regulatorne reforme je poboljšanje uslova za poslovanje, olakšavanje pristupa tržištu, podsticanje ekonomskog razvoja, kao i unapređenje kvaliteta života građana.
Analiza efekata propisa (AEP) predstavlja najvažniji element regulatorne reforme. Sprovodi se tokom pripreme, usvajanja i primene propisa i obuhvata sagledavanje postojećeg stanja i problema koje je potrebno prevazići, utvrđivanje ciljeva koji se nameravaju postići, identifikovanje opcija za postizanje ciljeva, analiziranje potencijalnih direktnih i indirektnih, pozitivnih i negativnih efekata i rizika posmatranih opcija, tj. mogućih rešenja propisa (ex-ante AEP), kao i praćenje primene propisa i analiziranje i vrednovanje ostvarenih rezultata (ex-post AEP).
Pored navedenog, AEP zahteva i obezbeđenje učešća zainteresovanih strana i ciljnih grupa u proces izrade propisa, tj. sprovođenje konsultacija. Tokom konsultacija nadležni organ prikuplja i razmatra zahteve, podatke, informacije, stavove, primedbe i predloge ciljnih grupa i zainteresovanih strana u vezi sa propisom koji izrađuje ili koji je u pripremi.
AEP ima za cilj unapređenje procesa odlučivanja tako što pomaže donosiocima odluka da identifikuju potrebe za intervencijom, razumeju moguće posledice opcija koje razmatraju, donesu odluku kojom se ostvaruju najbolji rezultati uz minimiziranje negativnih efekata, kao i da na pravilan način informišu ciljne grupe i zainteresovane strane o očekivanim efektima odluke.