Пчеле опрашују више од 80% биљака које користимо у исхрани, а од њих зависи наш сваки трећи залогај. Оне су најбољи показатељ безбедне животне средине за човека јер могу да живе само у здравом и чистом окружењу. Међутим, њихова популација је протеклих година у значајном паду. Производња меда у Србији опала је са 12.000 тона у 2015. години, на 7.000 тона у 2017. години, а дешава се да фонд пчела падне и за петину годишње.
Окупљени на округлом столу изнели су најзначајније факторе који угрожавају живот пчела. То су тровање, до којег најчешће долази услед праксе запрашивања крпеља и комараца из ваздуха или неодговорне употребе пестицида у пољопривреди, од којих су многи недозвољени и набављени на црном тржишту. Такође, пчеларство је оптерећено и значајном бирократијом, као и проблемом недостатка кадровских капацитета у надлежним инспекцијама. Наредни округли столови одржаће се у Новом Саду (14. марта) и Чачку (26. марта). Поред округлих столова, сви заинтересовани за тему могу послати предлоге решења и оцењивати већ пристигла, путем сајта www.jpd.rs Кампању је покренуо Савез пчеларских организација Србије у оквиру четворогодишњег пројекта Јавно – приватног дијалога за развој, који финансира Америчка агенција за медјународни развој (УСАИД), а спроводи НАЛЕД у сарадњи са Републичким секретаријатом за јавне политике.