Циљ стратегије је да подигне конкурентност економије једне државе или региона, да допринесе привредном расту и напретку друштва повезујући истраживачке и иновационе снаге и ресурсе са ограниченим бројем приоритетних привредних области, рекао је министар просвете, науке и технолошког развија Младен Шарчевић.
Обраћајући се учесницима министар просвете је оценио да је паметна специјализација модеран приступ економском развоју који се базира на знању.
Шарчевић је објаснио да стратегија истраживања и иновација за паметне специјализације утврђује приоритете развоја који су базирани на истраживачким, иновационим и економским потенцијалима једног друштва, али и на континуираном јавно приватном дијалогу.
Он је навео да је процес израде Стратегије паметне специјализације у Србији покренут почетком 2017. године.
Тим процесом координира Министарство просвете, науке и технолошког развоја, али су у процес укључене и друге релевантне институције, као што су Министарство привреде, Републички секретаријат за јавне политике, Привредна комора Србије, Српска академија наука и уметности и други.
Државни секретар Министарства просвете, науке и технолошког развоја Виктор Недовић истакао је да се у претходном периоду доста радило на овом процесу.
Ми као представници владиних институција своју улогу видимо у томе да успемо да организујемо и да чујемо глас оних којих се ово највише тиче. У томе је и суштина паметне специјализације. То је прва стратегија која на овај начин покушава да дође до кључних области приоритета у које треба инвестирати, казао је он.
Према његовим речима, циљ је да наше друштво и привреда постану регионално, европски и глобално конкурентни.
На скупу су говорили и директорка Научно-технолошког парка Гордана Даниловић Грковић и Никола Радовановић из Обједињеног истраживачког центра Европске комисије.
Детаљније о Стратегији паметне специјализације. https://pametnaspecijalizacija.mpn.gov.rs/