Влaдa Рeпубликe Србиje усвojилa је 28. децембрa 2023. године Прoгрaм eкoнoмских рeфoрми зa пeриoд 2024.-2026. гoдине (енг. Economic Reform Programme – ЕРП) и у предвиђеном року предала превод документа Европској комисији (ЕК).
Документ ЕРП, и у овом десетом циклусу израде, садржи средњорочни оквир макро-економске, фискалне и монетарне политике као и детаљан приказ структурних рeфoрми које треба да допринесу повећању конкурентности националне економије, приврeдном рaсту и рaзвojу, креирању нових радних места и услова за бољи живот грађана Републике Србије у наредном трогодишњем периоду.
Снажна веза између макроекономског и фискалног оквира и структурних реформских мера је од суштинске важности за свеобухватност, кохерентност и кредибилитет програма. У складу са тим, све реформске мере укључене у ЕРП садрже детаље о њиховим процењеним трошковима и изворима финансирања, док је спровођење реформи идентификованих у документу од значаја не само за побољшање конкурентности, подстицање нових радних места и олакшавање социјалне инклузије, већ и за испуњавање економских критеријума у процесу приступања Европској унији.
Програм економских реформи за период 2024-2026, у складу са овогодишњим Смерницама ЕК, усмерен je на ужи сет структурних реформи у односу на претходне циклусе, како би фокус био првенствено на реализацији утврђених приоритета. У складу са тим, број структурних реформи ограничен је на шест и то по две из сваке од области: конкурентност, одрживост и отпорност и људски капитал и социјалне политике.
Структурне реформе описане документом односе се на унапређење услова за даљи раст спољне трговине РС, повећање конкурентности свих актера на тржишту РС укључујући и привредна друштва у државном власнишвту, затим креирање привреде засноване на знању која ће створити услове за развој и пласман врхунских иновативних производа и услуга, конкурентних на глобалном тржишту. Програм даље предвиђа рад на унапређењу енергетске ефикасности и трансформацији производње енергије кроз прелазак са фосилних горива на обновљиве изворе енергије што би допринело „зеленој“ енергетској транзицији српске привреде и друштва као и уређење тржишта транспортних услуга и смањење емисије штетних гасова редуковањем индвидуалног превоза кроз повећање доступности и атрактивности услуга јавног превоза путника и/или робе у друмском и железничком саобраћају. Осим тога, програм садржи мере које се односе на повећање релевантности система образовања кроз учење повезано са практичним радом, чиме се обезбеђује ефикаснији одговор система образовања на потребе привреде и на запошљивост, а са друге стране обухвата и мере које се тичу унапређења положаја младих на тржишту рада путем обезбеђења лакшег преласка младих из образовања на подручје рада.
Подсећања ради, процес координације економских политика у оквиру кога Република Србија, као држава кандидат за пријем у чланство ЕУ на годишњем нивоу израђује ЕРП за наредни трогодишњи период, представља највиши ниво сарадње Западног Балкана и Турске са Европском унијом када је реч о социјално-економским питањима.
У изради ЕРП учествују Министарство финансија, Ребулички секретаријат за јавне политике, Народна банка Србије као и чланови интерресорне Радне групе за израду и праћење спровођења ЕРП, док су током процеса израде документа консултовани и представници цивилног друштва.