Београд, 9. јун 2022. – Десет градова и општина до априла 2023. израдиће модерне, дугорочне планове развоја и на једном месту истаћи визију, циљеве и мере за бржи економски напредак и стварање бољих услова за живот и рад грађана и привреде у њиховим заједницама. На том путу имаће професионалну менторску помоћ НАЛЕД-а и Балканског центра за регулаторну реформу, као и подршку Републичког секретаријата за јавне политике, у оквиру пројекта финансираног путем Немачке развојне сарадње који спроводи ГИЗ.
Стратешки документи биће припремљени током реализације активности „Подршка унапређењу капацитета и изради локалних планова развоја“, а почетак рада данас је озваничен потписивањем Меморандума о сарадњи између партнера на пројекту и челника 10 локалних самоуправа, одабраних путем јавног позива – Деспотовац, ГО Палилула из Ниша, Ивањица, Кладово, Лозница, Љиг, Смедерево, Суботица, Велика Плана и Зајечар.
– Републички секретаријат за јавне политике је један од најважнијих актера у процесу подизања капацитета за планирање и координацију јавних политика на свим нивоима, у складу са Законом о планском систему. Велики део градова и општина је до сада испунио обавезу и усвојио планове развоја, али и даље имамо незанемарљив број оних који то нису учинили и којима је потребна експертска подршка. Ипак, треба нагласити да је израда плана развоја много више од законске обавезе. Желим да истакнем да је свеобухватан плански документ основа за локални друштвено-економски развој. Он мора бити реално утемељен. Корист од планова развоја имаће сви: пре свега, грађани, а онда и целокупна привреда, грађанска удружења, као и градске и општинске управе. Циљ целе реформе планског система јесте унапређење конкурентности привреде и повећање животног стандарда како на републичком, тако и на локалном нивоу – изјавила је Бојана Тошић, директорка РСЈП.
– Желела бих да честитам свим општинама и градовима који данас почињу израду локалних планова развоја уз подршку Немачке развојне сарадње, ГИЗ-а и партнера. Тиме ће локалне самоуправе унапредити стратешко планирање, али и учинити га транспарентнијим и усмеренијим на потребе својих становника. То је посебно значајно на локалном нивоу, где је јавна управа у директном контакту са грађанима и грађанкама – истакла је директорка ГИЗ-а у Србији Даниела Функе.
Локални план развоја се усваја за период од најмање седам година и његово доношење је обавеза градова и општина по Закону о планском систему. Сваки план мора да садржи преглед постојећег стања у различитим областима попут инфраструктуре, природних ресурса, здравствене заштите, образовања, туризма, пољопривреде и сл. На основу тих података креирају се развојне шансе, приоритетни циљеви којима се стреми и опис мера које ће даље бити разрађене другим документима јавних политика.
Процес доношења плана треба да буде транспарентан и да укључује све заинтересоване стране, удружења грађана и привреднике из локалних самоуправа, што је приоритет и овог пројекта, као и подстицање међуопштинске сарадње. Током пројекта биће организовано 10 стручних радионица за припрему планова и заједничких сусрета током којих ће општине имати могућност да размене искуства и праксе у овој области.
Извршна директорка НАЛЕД-а Виолета Јовановић нагласила је да је постојање локалног плана развоја предуслов да би локалне самоуправе креирале услове пословања по мери привреде.
– Усвајање стратегије и формирање привредног савета као тела у оквиру којег ће локална самоуправа директно и редовно комуницирати с привредом, заједнички решавати изазове и планирати развојне мере су део критеријума за успешан пролазак кроз програм Цертификације општина с повољним пословним окружењем у југоисточној Европи. То је печат квалитета да као локална самоуправа имате модерну администрацију која на системски и ефикасан начин подстиче развој постојеће привреде која је највећи послодавац у свакој општини и ствара услове за нове инвестиције које доносе раст – рекла је Јовановић.
„Подршка унапређењу капацитета и изради локалних планова развоја“ део је активности пројекта Немачко-српске развојне сарадње “Подршка реформи јавне управе у процесу приступања Европској унији”, који имплементира ГИЗ. Активност спроводе НАЛЕД и Балкански центар за регулаторну реформу, у сарадњи са Републичким секретаријатом за јавне политике.