Регулаторна реформа и анализа ефеката прописа
Регулаторна реформа представља процес унапређења квалитета постојећих правних и институционалних механизама на нивоу друштва као целине или на нивоу одређеног сектора, привредне гране или делатности. Она је усмерена ка остваривању већег учинка државне интервенције, позитивном односу користи и трошкова за субјекте регулације, оптимизацији броја прописа, унапређењу квалитета текста прописа и увећању транспарентности њиховог доношења, као и ефикасном спровођењу административних поступака и захтева.
Крајњи циљ регулаторне реформе је побољшање услова за пословање, олакшавање приступа тржишту, подстицање економског развоја, као и унапређење квалитета живота грађана.
Анализа ефеката прописа (АЕП) представља најважнији елемент регулаторне реформе. Спроводи се током припреме, усвајања и примене прописа и обухвата сагледавање постојећег стања и проблема које је потребно превазићи, утврђивање циљева који се намеравају постићи, идентификовање опција за постизање циљева, анализирање потенцијалних директних и индиректних, позитивних и негативних ефеката и ризика посматраних опција, тј. могућих решења прописа (ex-ante АЕП), као и праћење примене прописа и анализирање и вредновање остварених резултата (ex-post АЕП).
Поред наведеног, АЕП захтева и обезбеђење учешћа заинтересованих страна и циљних група у процес израде прописа, тј. спровођење консултација. Током консултација надлежни орган прикупља и разматра захтеве, податке, информације, ставове, примедбе и предлоге циљних група и заинтересованих страна у вези са прописом који израђује или који је у припреми.
АЕП има за циљ унапређење процеса одлучивања тако што помаже доносиоцима одлука да идентификују потребе за интервенцијом, разумеју могуће последице опција које разматрају, донесу одлуку којом се остварују најбољи резултати уз минимизирање негативних ефеката, као и да на правилан начин информишу циљне групе и заинтересоване стране о очекиваним ефектима одлуке.