Glavni cilj srpsko – nemačkog projekta razvojne saradnje „Podrška reformi javne uprave“ je pružanje podrške Republici Srbiji u pristupnim pregovorima sa Evropskom unijom, kako bi se proces pristupanja odvijao efikasno i bio zasnovan na činjenicama i podacima.

Projekat je formalno započeo u oktobru 2016. godine i trajaće do decembra 2019. godine. Ukupna vrednost projekta je 5 miliona evra. Glavni korisnik projekta je Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave, dok su partneri na projektu: Služba za upravljanje kadrovima, Republički sekretarijat za zakonodavstvo, Republički sekretarijat za javne politike i Generalni sekretarijat Vlade. Glavni korisnik četvrte komponente Projekta koja se odnosi na pregovore o procesu pristupanja EU je Ministarstvo za evropske integracije.

Projekat se sastoji iz četiri komponente:

Komponenta 1: podrška procesu usklađivanja posebnih zakona sa odredbama Zakona o opštem upravnom postupku (ZUP), uključujući i praćenje njegovog sprovođenja. U fokusu ove komponente je i podrška pojednostavljenju administrativnih postupaka  za privredu kroz analiziranje istih i pružanje preporuka za njihovo pojednostavljenje.

Komponenta 2: stvaranje preduslova za efikasnije pružanje javnih usluga kroz poboljšanje upravljanja ljudskim resursima u državnoj upravi i uvođenje okvira kompetencija i sprovođenje modernih instrumenata za ljudske resurse. Ova komponenta takođe podržava napore jedinica lokalne samouprave da ujednače svoje administrativne postupke i unaprede pružanje usluga građanima.

Komponenta 3: jačanje kapaciteta organa državne uprave za sprovođenje celokupnog ciklusa javnih politika, fokusirajući se na veštine koje su potrebne za uspešno praćenje i vrednovanje uticaja politika u ključnim oblastima. Aktivnosti će uključivati mere za jačanje kapaciteta koje će poboljšati planiranje javnih politika, javne konsultacije, ali i pružanje podrške pilot analizama efekata javnih politika/propisa.

Komponenta 4: podrška unapređenju kapaciteta organa državne uprave u upravljanju procesom pristupanja Evropskoj uniji.

Radi sprovođenja aktivnosti u okviru navedenih komponenti, obrazovane su sledeće Projektne strukture:

  1. Nadzorni odbor Projekta;
  2. Projektna radna grupa.

Nadzorni odbor Projekta utvrdio je prioritete za sprovođenje Projekta, prati napredak koji je ostvaren u procesu implementacije i odobrava godišnji Plan rada.

Projektnu radnu grupu čine predstavnici sledećih institucija:

  1. Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave;
  2. Ministarstvo za evropske integracije;
  3. Generalni sekretarijat Vlade;
  4. Reublički sekretarijat za zakonodavstvo;
  5. Republički sekretarijat za javne politike;
  6. Služba za upravljanje ljudskim resursima.

Komponenta 4 je uključena u projekat „Podrška reformi javne uprave“, 1. jula 2017. godine i sadrži dodatni mehanizam nadzora – Operativne upravljačke sastanke (OUS) kojima predsedava Ministarstvo za evropske integracije.  OUS se održavaju jednom mesečno i služe za redovnu koordinaciju strateških i operativnih pitanja u okviru ovog dela Projekta. Postoji mogućnost da se u predstojećem periodu u rad Nadzornog odbora uključe i druge institucije koje su u vezi sa aktivnostima na lokalnom nivou.

Sastanci Projektne radne grupe se održavaju bar jednom u šest nedelja ili na zahtev. Sastanci se odvijaju po principu rotirajućeg predsedavanja, uključujući GIZ.

Očekivani rezultati Projekta su:

  • Usluge za građane i privredu su efikasnije, dok je zakonodavstvo Republike Srbije usklađeno sa odredbama Zakona o opštem upravnom postupku;
  • Efikasnost i kvalitet usluga organa državne uprave su poboljšani kroz pojednostavljenje administrativnih postupaka;
  • Zapošljavanje u javnoj upravi je unapređeno kroz proces angažovanja i odabira zasnovanog na sposobnostima;
  • Javna uprava je sposobna da samostalno razvije potrebne kapacitete, na način koji je održiv i usmeren na sposobnosti;
  • Kapacitet javne uprave da ocenjuje uticaj njenih politika i propisa pre i nakon njihovog usvajanja je unapređen.

U vezi sa komponentama kod kojih je RSJP glavni partner Projekta, do sada su sprovedene sledeće aktivnosti, kako sledi:

 

U okviru prve komponente, RSJP trenutno sprovodi aktivnosti na uspostavljanju Jedinstvenog registra za administrativne postupke i druge uslove poslovanja.  S tim u vezi, Projekat je podržao obuke državnih službenika za popis adminstrativnih procedura i drugih uslova poslovanja. Metodologija za pojednostavljenje administrativnih postupaka biće sačinjena uz podršku GIZ-a. Očekuje se da će dalje izmene administrativnih postupaka biti izvršene u skladu sa preporukama Metodologije za pojednostavljenje administrativnih postupaka i sprovedene analize administrativnih postupaka i uslova poslovanja.

 

U okviru treće komponente, RSJP će raditi na nekoliko aktivnosti uz podršku Projekta. Neke od aktivnosti uključuju: 1. Pripremanje detaljnih analiza efekata propisa i javnih politika za tri Nacrta zakona i tri dokumenta javnih politika u skladu sa standardizovanim kriterijumima koji uzimaju u obzir rodnu ravnopravnost; 2. Obuka državnih službenika u vezi sa sprovođenjem upravljanja javnim politikama u njihovom radu i 3. Ekspertska podrška u izradi standardizovanih kriterijuma za konsultacije o Nacrtima zakona i dokumenata javnih politika, koja će biti sprovedena u koordinaciji sa drugim institucijama. Navedena podrška u okviru treće komponente ima za cilj da dodatno unapredi kapacitete RSJP-a u kontekstu predstojećeg usvajanja paketa propisa, kojim će biti uspostavljen koherentan sistem planiranja na državnom, pokrajinskom i nivou jedinica lokalne samouprave. Navedeni paket propisa se sastoji iz Nacrta zakona o planskom sistemu Republike Srbije i pratećih Uredaba u formi metodologija (Uredba o metodologiji upravljanja javnim politikama, analizi efekata javnih politika i propisa i sadržaju pojedinačnih dokumenata javnih politika i Uredba o metodologiji srednjoročnog planiranja).

 

Do sada je u okviru treće komponente, RSJP dobio podršku od strane GIZ PAR projekta za organizovanje javne rasprave za Nacrt zakona o planskom sistemu Republike Srbije koja je održana u Beogradu 11. i 16. januara 2017. godine.  Preko 170 predstavnika organa državne uprave, institucija Centra Vlade, pokrajinskih institucija, Stalne konferencije gradova i opština, jedinica lokalne samouprave, organizacija civilnog društva, Univerziteta u Beogradu i brojnih eksperata uzelo je učešće na navedenim događajima. Takođe, GIZ je pružio i podršku u organizovanju radionice tokom juna 2017. godine koja je bila posvećena usklađivanju Nacrta zakona o planskom sistemu RS sa prispelim mišljenjima organa državne uprave. Uspešno okončavši ove aktivnosti, Nacrt zakona o planskom sistemu RS je finalizovan i dostavljen u proceduru razmatranja i odlučivanja na sednici Vlade.