Главни циљ српско – немачког пројекта развојне сарадње „Подршка реформи јавне управе“ је пружање подршке Републици Србији у приступним преговорима са Европском унијом, како би се процес приступања одвијао ефикасно и био заснован на чињеницама и подацима.

Пројекат је формално започео у октобру 2016. године и трајаће до децембра 2019. године. Укупна вредност пројекта је 5 милиона евра. Главни корисник пројекта је Министарство државне управе и локалне самоуправе, док су партнери на пројекту: Служба за управљање кадровима, Републички секретаријат за законодавство, Републички секретаријат за јавне политике и Генерални секретаријат Владе. Главни корисник четврте компоненте Пројекта која се односи на преговоре о процесу приступања ЕУ је Министарство за европске интеграције.

Пројекат се састоји из четири компоненте:

Компонента 1: подршка процесу усклађивања посебних закона са одредбама Закона о општем управном поступку (ЗУП), укључујући и праћење његовог спровођења. У фокусу ове компоненте је и подршка поједностављењу административних поступака  за привреду кроз анализирање истих и пружање препорука за њихово поједностављење.

Компонента 2: стварање предуслова за ефикасније пружање јавних услуга кроз побољшање управљања људским ресурсима у државној управи и увођење оквира компетенција и спровођење модерних инструмената за људске ресурсе. Ова компонента такође подржава напоре јединица локалне самоуправе да уједначе своје административне поступке и унапреде пружање услуга грађанима.

Компонента 3: јачање капацитета органа државне управе за спровођење целокупног циклуса јавних политика, фокусирајући се на вештине које су потребне за успешно праћење и вредновање утицаја политика у кључним областима. Активности ће укључивати мере за јачање капацитета које ће побољшати планирање јавних политика, јавне консултације, али и пружање подршке пилот анализама ефеката јавних политика/прописа.

Компонента 4: подршка унапређењу капацитета органа државне управе у управљању процесом приступања Европској унији.

Ради спровођења активности у оквиру наведених компоненти, образоване су следеће Пројектне структуре:

  1. Надзорни одбор Пројекта;
  2. Пројектна радна група.

Надзорни одбор Пројекта утврдио је приоритете за спровођење Пројекта, прати напредак који је остварен у процесу имплементације и одобрава годишњи План рада.

Пројектну радну групу чине представници следећих институција:

  1. Министарство државне управе и локалне самоуправе;
  2. Министарство за европске интеграције;
  3. Генерални секретаријат Владе;
  4. Реублички секретаријат за законодавство;
  5. Републички секретаријат за јавне политике;
  6. Служба за управљање људским ресурсима.

Компонента 4 је укључена у пројекат „Подршка реформи јавне управе“, 1. јула 2017. године и садржи додатни механизам надзора – Оперативне управљачке састанке (ОУС) којима председава Министарство за европске интеграције.  ОУС се одржавају једном месечно и служе за редовну координацију стратешких и оперативних питања у оквиру овог дела Пројекта. Постоји могућност да се у предстојећем периоду у рад Надзорног одбора укључе и друге институције које су у вези са активностима на локалном нивоу.

Састанци Пројектне радне групе се одржавају бар једном у шест недеља или на захтев. Састанци се одвијају по принципу ротирајућег председавања, укључујући ГИЗ.

Очекивани резултати Пројекта су:

  • Услуге за грађане и привреду су ефикасније, док је законодавство Републике Србије усклађено са одредбама Закона о општем управном поступку;
  • Ефикасност и квалитет услуга органа државне управе су побољшани кроз поједностављење административних поступака;
  • Запошљавање у јавној управи је унапређено кроз процес ангажовања и одабира заснованог на способностима;
  • Јавна управа је способна да самостално развије потребне капацитете, на начин који је одржив и усмерен на способности;
  • Капацитет јавне управе да оцењује утицај њених политика и прописа пре и након њиховог усвајања је унапређен.

У вези са компонентама код којих је РСЈП главни партнер Пројекта, до сада су спроведене следеће активности, како следи:

 

У оквиру прве компоненте, РСЈП тренутно спроводи активности на успостављању Јединственог регистра за административне поступке и друге услове пословања.  С тим у вези, Пројекат је подржао обуке државних службеника за попис админстративних процедура и других услова пословања. Методологија за поједностављење административних поступака биће сачињена уз подршку ГИЗ-а. Очекује се да ће даље измене административних поступака бити извршене у складу са препорукама Методологије за поједностављење административних поступака и спроведене анализе административних поступака и услова пословања.

 

У оквиру треће компоненте, РСЈП ће радити на неколико активности уз подршку Пројекта. Неке од активности укључују: 1. Припремање детаљних анализа ефеката прописа и јавних политика за три Нацрта закона и три документа јавних политика у складу са стандардизованим критеријумима који узимају у обзир родну равноправност; 2. Обука државних службеника у вези са спровођењем управљања јавним политикама у њиховом раду и 3. Експертска подршка у изради стандардизованих критеријума за консултације о Нацртима закона и докумената јавних политика, која ће бити спроведена у координацији са другим институцијама. Наведена подршка у оквиру треће компоненте има за циљ да додатно унапреди капацитете РСЈП-а у контексту предстојећег усвајања пакета прописа, којим ће бити успостављен кохерентан систем планирања на државном, покрајинском и нивоу јединица локалне самоуправе. Наведени пакет прописа се састоји из Нацрта закона о планском систему Републике Србије и пратећих Уредаба у форми методологија (Уредба о методологији управљања јавним политикама, анализи ефеката јавних политика и прописа и садржају појединачних докумената јавних политика и Уредба о методологији средњорочног планирања).

 

До сада је у оквиру треће компоненте, РСЈП добио подршку од стране ГИЗ ПАР пројекта за организовање јавне расправе за Нацрт закона о планском систему Републике Србије која је одржана у Београду 11. и 16. јануара 2017. године.  Преко 170 представника органа државне управе, институција Центра Владе, покрајинских институција, Сталне конференције градова и општина, јединица локалне самоуправе, организација цивилног друштва, Универзитета у Београду и бројних експерата узело је учешће на наведеним догађајима. Такође, ГИЗ је пружио и подршку у организовању радионице током јуна 2017. године која је била посвећена усклађивању Нацрта закона о планском систему РС са приспелим мишљењима органа државне управе. Успешно окончавши ове активности, Нацрт закона о планском систему РС је финализован и достављен у процедуру разматрања и одлучивања на седници Владе.