ПИТАЊА И ОДГОВОРИ

Шта су јавне политике?

Јавне политике, као релативно нов и вишезначни термин, представљају:
правац деловања Владе (њених министарстава и државне управе) и локалне самопураве ка остваривању економских и друштвених циљева који су у најбољем интересу Србије и њених грађана;
скуп мера које Влада спроводи у свим важним областима развоја (привреда, здравство, образовање, запошљавање, наука, иновације и сл), кроз узајамно повезане активности којима се интервенише и одговара на конкретне друштвене изазове и проблеме и постижу жељене промене.
Јавне политике су стога у сржи сваке реформе. Од пресудног је значаја да се политике које се доносе узајамно усклађују, допуњују и синхронизују. Та важна улога координације јавних политика поверена је Републичком секретаријату за јавне политике.

Шта су мере јавних политика?

Влада располаже са сетом од пет врста мера, преко којих спроводи јавне политике, и тако утиче на развој друштва и економије, интервенише и одговара на конкретне друштвене изазове и проблеме и постиже жељене промене. То су:
1. регулаторне мере – односно прописи којима се уређују односи у друштву;
2. подстицајне мере - као што су субвенције или порези;
3. информативно-едукативне мере - у виду информационих кампања;
4. институционално-организационе мере - формирање или укидање институција и успостављање неопходних организационих структура;
5. мере које подразумевају јавне инвестиције кроз капиталне и инфраструктурне пројекте.

Шта су документи јавних политика?

авне политике се утврђују и/или разрађују документима јавних политика. У зависности од обухвата и комплексности промене која се жели постићи у одређеној области деловања и степена детаљности до које се разрађују мере, постоје четири типа докумената јавних политика. То су: Стратегија, Програм, Концепт политике и Акциони план.

Како тече процес креирања јавних политика?

Процес креирања јавних политика састоји се из више фаза. Прва се односи на иницијативу за утврђивање јавне политике коју у пракси, по правилу, покреће ресорно министарство, или одговараујући државни орган, али она може да потекне и од органа локалне власти, грађана, привредних субјеката, организација цивилног друштва и других организација. То зависи од чињенице на кога и на који начин треба да утиче спровођење неке јавне политике. Већ у овој фази је неопходно да се започне са консултативним процесом који треба да обухвати све заинтересоване стране, односно све представнике актере на које ће се спровођење неке политике одразити. Следећи корак је претходна (ex ante) анализа ефеката јавне политике како би се утврдиле предности и слабости разматраних опција јавних политика, односно трошкови и користи по буџет, економију, друштво, животну средину и администрацију. Након тога следи формулисање политике кроз одабрани документ јавне политике (стратегија, програм...), затим усвајање, спровођење и праћење спровођења јавне политике и на крају вредновање учинка, односно накнадна (ex post) анализа ефеката политика, која треба да покаже да ли су примењене мере дале очекиване резултате и уколико не - који је разлог.

Шта је анализа ефеката јавних политика?

Од свих набројаних фаза накомплекснија и временски најзахтевнија је претходна (ex ante) анализа ефеката јавних политика. Састоји се из следећих фаза:
1. Сагледавање постојећег стања - анализа ситуације + додатне анализе – користе се ради прикупљања и анализирања свих релевантних информација о стању у датом сектору јавне политике, идентификовања проблема и разумевања шта треба променити. Код анализе јавних политика, користе се различите технике анализе: анализа заинтересованих страна, анализа стања (SWОТ), анализа окружења (PESTLE), анализа проблема. У пракси се анализе најчешће спроводе истовремено.
2. Идентификација проблема, жељене промене – кроз коју се утврђује да ли постоји проблем у одређеној области и који су узроци и последице проблема, односно идентификује се промена коју треба постићи у некој области. Прецизно дефинисање проблема/жељене промене омогућује дефинисање одговарајућих циљева и утврђивање најбољих мера за спровођење јавних политика.
3. Утврђивање општих и посебних циљева, као и показатеља (индикатора) којима ће се мерити степен достизања циљева.
4. Идентификација опција јавних политика, односно могућих мера или скупова мера за постизање циљева. То конкретно значи да Влада, или јединице локлане самоуправе преиспитују да ли се жељена промена може постићи доношењем и применом неког прописа, или неким финансијским подстицајем, или јавном инвестицијом и сл.
5. Анализа ефеката тих опција – при чему се за сваку опцију анализирају трошкови и користи које ће се одразити на грађане, привреду, животну средину, државни буџет и администрацију, али и ризици за спровођење тих опција.
6. Избор оптималне опције, или оптималне комбинације разматраних опција, што подразумева да се дошло до закључка да само један тип мере није довољан. На пример, у пракси то значи да Влада, уз доношење неког новог прописа може да одлучи да спроведе и информациону кампању, како би олакшала спровођење тог прописа.
7. Идентификација ресурса за спровођење одабране опције јавних политика, праћење спровођења и вредновање њених учинака. Анализу ефеката јавне политике прати интензиван консултативни процес. Што је он свеобухватнији и транспарентнији већи су и изгледи за успешно формулисање, усвајање и спровођење дате политике.

Зашто су консултације важне?

Консултације подразумевају учешће (циљних) група на које се јавна политика директно односи, осталих заинтересованих страна и стручне јавности пре отпочињања и током процеса осмишљавања и формулисања јавних политика. У консултације се укључују грађани и привредни субјекти, удружења грађана или привредни субјекти и друге организације цивилног друштва, научно-истраживачке, струковне и друге организације, као и представници органа државне управе и локалних власти. Консултације се спроводе ради прикупљања података и ставова заинтересованих страна у вези са проблемом који се решава, или променом која се жели постићи јавном политиком и одвијају се на транспарентан начин. За спровођење консултација користе се различите технике: фокус групе, округли столови, полу-структурирани интервјуи, панели, анкете, прикупљање писаних коментара.

Која је разлика између консултација и јавних расправа?

Консултације не треба поистовећвати са јавном расправом. Консултације служе да се на партиципативан (заједнички) начин дође до што бољих решења током планирања и тиме олакша спровођење мера документа јавне политике и/или прописа. Консултације су континуиран процес који може да се спроводи у формалном или неформалном облику у свим фазама планирања припреме и саме припреме докумената јавне политике и/или прописа. Јавна расправа је обавезана за системске законе и оне прописе за које одреди надлежни одбор Владе, али се може спроводити и у припреми стратешких докумената. За разлику од консултација, јавна расправа се спроводи у јасно прописаним оквирима пре усвајања докумената јавних политика и прописа. Јавна расправа није и не треба да буде замена за спровођење консултација. Циљ jавне расправе и консултација је исти, односно да се припреме што боља законска решења или стратешка документа која ће у примени бити у најбољем интересу грађана и привреде.

Која је улога Републичког секретаријата за јавне политике (РСЈП) ?

Републички секретаријат за јавне политике, као посебна организација и стручна институција Владе врши анализе, идентификује потребе и доставља иницијативе за израду стратешких докумената којима се утврђују јавне политике. Обезбеђује усклађеност предлога тих стратешких докумената и даје оцену да ли је сам процес утврђивања јавне политике спроведен квалитетно. То значи проверу да ли је претходна анализа ефеката урађена на квалитетан начин и садржи све неопходне информације о томе колико нека политика кошта државу, грађане и привреду и какве конкретне користи се од ње очекују, како би ти трошкови били оравдани. Такође се проверава да ли је процес консултација спроведен на транспарентан и партиципативан начин. Сажето, улога РСЈП је:
подршка при утврђивању приоритета Владе у реализацији стратешких циљева као и праћење резултата остваривања циљева и координација спровођења појединих јавних политика;
аналитичка подршка планирању стратешких циљева и праћењу ефеката јавних политика Владе;
подршка одржању квалитета јавних политика и прописа уз помоћ механизма оцене квалитета анализа ефеката јавних политика и прописа на привреду и грађане;
обрада и подношење Влади на разматрање иницијатива привреде и грађана за решавање проблема у примени непотребних или неефикасних прописа;
континуирано спровођење регулаторне реформе у циљу поједностављења регулаторног оквира и укидања непотребних административних процедура;

Активности РСЈП су усмерене на:
успостављање норми и методологије за систем планирања,
пружање стручне подршке органима државне управе у процесу кеирања јавних политика и анализа по потреби
системско укључивање истраживачке заједнице и аналитичара ван јавне управе у процес креирања јавних политика.
подизање капацитета у области управљања јавним политикама кроз редовне вишегодишње програме тренинга у државној управи (стотине обука о техникама планирања, анализи и употреби података, анализи ефеката политика, праћењу и евалуацији и сл.)

Који су резултати РСЈП у реформама?

РСЈП је израдио:
нацрт Закона о планском систему Републике Србије
Стартегију регулаторне реформе и унапређења система управљања јавним политикама
системско поједностављење процедура, кроз оснивање јавног јединственог Регистра администартивних процедура за привреду

РСЈП са органима државне управе успоставља, развија и унапређује:
механизам за квалитетно управљање на бази чињеница, поузданих података, резултата и анализа - кроз израду и реализацију Акционог Плана за спровођење Програма Владе
систем координације у изради националних Програма: економских реформи, сузбијања сиве екномије, унапређење позиције на Doing Business листи Светске Банке,
хорозонталну координацију реформи јавних политика у привреди, науци и тржишту рада кроз Пројекат Светске Банке „Конкурентност и запошљавање“