Скупштина Србије, усвојила је 19. априла  Закон о планском ситему Републике Србије. У координацији са свим релевантним институцијама и кроз широки консултативни процес (државни органи, пословни сектор, НВО и локалне власти), који је трајао током три године, Влада је припремила пакет регулативе који уређује плански систем у Републици Србији (Предлог закона о планском систему Републике […]

Скупштина Србије, усвојила је 19. априла  Закон о планском ситему Републике Србије.

У координацији са свим релевантним институцијама и кроз широки консултативни процес (државни органи, пословни сектор, НВО и локалне власти), који је трајао током три године, Влада је припремила пакет регулативе који уређује плански систем у Републици Србији (Предлог закона о планском систему Републике Србије и две уредбе Предлог  уредбе о методологији за управљање јавним политикама и Предлог уредбе о методологији за израду средњерочних планова органа државне управe, које ће уследити након усвајања закона.)

Циљ овог Закона и подзаконских аката је успостављање ефикасног, транспарентног, координисаног и реалистичног система планирања, које покрива све кључне аспекте социјалне и економске развојне политике и регионалног и просторног развоја, уз оптимално коришћење буџетских средстава, обезбеђење одрживог раста и развоја Републике Србије и спровођење процеса приступања Европској унији. Овај Закон уводи систем одговорности за резултате и ствара оквир за мерење ефикасности рада у јавној управи.

Кључни елементи Закона:

  • Повезивање планирања политика са планирањем буџета: реалистичније планирање, приоритизација – рационалнија употреба ресурса
  • Осигурање стандарда квалитета код планирања и усаглашености и реалистичности садржаја планова путем: (а) обавезне анализе код одлука са значајним ефектима, (б) адекватне консултације
  • Обезбеђење алата за управљање остварењем циљева Владе кроз управљање оперативним активностима органа
  • Акценат на праћењу и извештавању како би се осигурало спровођење јавних политика и остварење постављених циљева
  • Јаснија улога и одговорност институција у центру Владе у подршци Кабинету Премијера у погледу управљања и осигурања квалитета и услађености развојних одлука и са њима повезаних прописа

У току је је и израда јединсвтвеног тј. интегралног информационог система за подршку планирању и одлучивању (средства обезбеђена из  секторске буџетске подршке ЕУ).

До сада је спроведен одређен број обука државних службеника и свих заинтересованих за креирање и спровођење јавних политика и анализу ефеката прописа, а у наредном периоду предстоји велики број обука на све теме повезане са применом овог Закона (обезбеђена средства из ИПА пројекта).

Историјат:

  • Државна управа као један велики систем са широким спектром одговорности који имају за циљ да унапреде квалитет живота грађана, обезбеде кључна јавна добра и регулише тржишне несавршености на начин да обезбеди добро пословно окружење и владавину права, заснивала је свој начин рада на процедурама које су наслеђене из савезне државе која се одавно распала и то републичке администрације која није имала улогу креатора јавних политика као што је имала савезна држава и локалне власти.
  • Систем централног планирања кроз петогодишње планове је још од 80их година напуштен, а од краја 60их није имао пун смисао.
  • У међувремену десила се интензивна глобализација, не само трговине, већ и финансија, информација, интензивирала се комуникација, разбиле су се неке старе парадигме функционисања државе, што је нужно довело до потребе за променом начина рада администрација широм света – са крутог бирократског, фокусираног на самоодржање и чврстину процеса ка много флексибилнијем, партиципативнијем и сличнијем начину рада оном какав постоји у велики корпорацијама са фокусом на задовољство грађана као главних „клијената“.
  • Претходном је допринело и све компетитивније окружење где се државе такмиче за инвеститоре, за привлачење квалитетније радне снаге, за развој напредније технологије – постаје неопходна већа оријентација ка резултатима, већа не само одговорност него и обрачунљивост резултата, ефикасније управљање променама и ефикаснији прописи који минимизирају трошак за обављање привредне активности. Јер ако није тако – инвеститори одлазе и губе се радна места.

Први пут у новијој српској историји, 2014. године је започет одлучан и свеобухватан процес реформе јавне управе и то свих потребних елемената – од организације, управљања људским ресурсима, преко рада инспекција, управљања јавним финансијама, дигитализације процеса и услуга путем е-управе, померање фокуса на услуге грађанима и привреди, модернизација рада инспекција, управног поступка. Ту је природно било место и реформи управљања јавним политикама и регулаторној реформи као састојку реформе јавне управе који треба да омогући методолошки оквир за суштину рада администрације – како на централном тако и на локалном нивоу – а то је управљање (променама) и тиме успостави тзв. говернанс тј. управљивост система у интересу заинтересованих страна. Овом процесу велики замајац даје процес Европских интеграција и додатан услов за проширење из 2014. који се тиче реформе јавне управе и економског управљања.

У том контексту 2014. године створен је Секретаријат за јавне политике и тиме је функционално употпуњен центар Владе са институцијом која треба да помогне координацију и управљање и буде браник методологије и конзистентности за будуће јавне политике.

Наравно, да је сво ово време планирања било, иако није било уређено, али потреба је ту. Резултат непостојања оваквог оквира одражава се у мноштву стратегија, које нису увек спровођене нити су конзистентне и фале им у старту неопходни елементи за реализацију.

Ови прописи треба  да отклоне све уочене проблеме постојећег начина рада и допуне добре елементе које већ имамо у државној управи, повезавши их у један систем. Главни постулати које прописује су – добро разумевање проблема, аналитичност (али сразмерна проблему и ресурсима), јасни и конкретни циљеви, мерљивост резултата, услађеност са буџетом, партиципативност и повезаност између планова и прописа које ће планови тангирати.

Закон о планском систему објављен je у Службеном гласнику 30/18, а почеће са применом након 6 месеци. У међувремену ће бити припремљене и усвојене Уредбе, које омогућавају његову примену.